недеља, 01. октобар 2017.

Астрономска опсерваторија на Звездари | 2017

 ОПШТИ ПОДАЦИ 

Архитетка: Јан Дубови;
Време пројектовања и изградње: 1929-32;
Локација: Волгина улица бр. 7, Звездара, Београд, Република Србија.   


О КОМПЛЕКСУ
 
Сваке последње суботе у месецу (од марта до септембра) организује се обилазак комплекса Астрономске опсерваторије, изграђеног према нацртима архитекте Јана Дубовија у периоду од 1929. го 1932. године. 

01 | Управна зграда са библиотеком | фото: Анђелковић Горан
У Управној згради Астрономске обсерваторије посетиоци су могли да виде велику библиотеку те чути основне информације о историји и настанку овом комплекса. Библиотека Опсерваторије има изузетно велики фонд публикација из области астрономије на различитим језицима, те представља највећу и најпотпунију научн-стручну астрономску библиотеку на тлу Србије.

02 | Управна зграда са библиотеком | фото: Анђелковић Горан
03 | Управна зграда са библиотеком | фото: Анђелковић Горан
Недалеко од Управне зграде налазе се три павиљона: Школски павиљон, павиљон великог и малог рефрактора.

04 | Велики рефрактор | фото: Анђелковић Горан
05 | Школски павиљон | фото: Анђелковић Горан
06 | Мали рефрактор | фото: Анђелковић Горан

петак, 29. септембар 2017.

За истраживаче | часопис „Архитектура урбанизам“ | Бр. 11-12, 1961 | 2017

Наставља се иницијатива за истраживаче наше архитектуре друге половине ХХ века. У овом чланку биће објављен садржај из 11. и 12. броја часописа „Архитектура урбанизам“, који је објављен 1961. године.
01 | Часопис „Архитектура урбанизам“ (1960-62), бр. 1-14 | фото: Анђелковић Горан
САДРЖАЈ:

  • Куле савремених градова (Милорад Мацура), стр. 3;
  • Неки примери стамбених кула изграђених последњих година код нас, стр. 4;
  • Стамбена кула у Кидричевој улици у Љубљани (Едвард Равникар), стр. 5
  • Осмоспратне стамбене зграде у Марибору, стр. 6;
  • Стамбене куле на Рошкој цести у Љубљани, стр.6;
  • Стамбене куле у Рузвелтовој улици у Београду, стр. 9;
  • Стамбене куле у насељу Грбавица II у Сарајеву, стр. 11;
  • Стамбене куле на Фрушкогорском путу у Новом Саду, стр. 12;
  • О неким питањима грађења високих зграда облакодера (Ђорђе Лазаревић), стр. 13;
  • Стамбене куле у Скопљу, стр. 17;
  • Стамбене куле на обали Вардара, стр. 17;
  • Стамбена кула на Булевару Кочо Рачин, стр. 18;
  • Стамбене зграде у Илинденској улици, стр. 19;
  • Високи стамбени објекти у новом стамбеном насељу »Карпош«, стр. 19;
  • Стамбене куле у улици 11. октомври, стр. 20;
  • Десетоспратнице у Марибору, стр. 21;
  • Стамбене куле на Булевару револуције у Београду, арх. И. Антић, стр. 21;
  • Стамбене куле на Булевару револуције у Београду, арх. И. Поткоњак, стр. 24;
  • Стамбене куле у Новом Београду, стр. 26;
  • Стамбене куле на Булевару Октобарске револуције у Београду, стр. 27;
  • Високе стамбене зграде у улици 29. новембра у Београду, стр. 28;
  • Високе стамбене зграде на Јужном булевару у Београду, стр. 28;
  • Стамбени блок у Цвијићевој улици у Београду, стр. 29;
  • Зграде у новом центру Карловца, стр. 30;
  • Оточец (Марјан Мушич), стр. 31;
  • Зграда Н.О.О. Врачар у Београду, стр. 34;
  • Средња техничка школа машинског смера у Смедереву, стр. 36;
  • Актуелна проблематика Љубљанске школе за архитектуру (Едвард Равникар), стр. 37;
  • Високи објекти у граду (Оливер Минић), стр. 40;
  • Однос температуре и влажности ваздуха између Београда и Новог Београда (Марко Милосављевић), стр. 43;
  • После курса »Боја и облик« (Браца Мушич), стр. 45;
  • Семинар Комитета за становање Европске економске комисије у Загребу (Душан Стефановић), стр. 46;
  • Спирални самачки хотел (Синиша Вуковић), стр. 47;
  • Идејни пројект стамбеног насеља, дипломски рад канд. арх. Владимира Величковића (С. В.), стр. 48;
  • Закључци VII заседања Комисије за становање међународне уније архитеката (UIA), стр. 50;
  • Винко Гланц одликован орденом рада са црвеном заставом, стр. 51;
  • Конкурс за идејно решење саобраћајног чвора на месту садашњег Трга бранилаца Београда, стр. 52;
  • Конкурс за нову зграду Радио-телевизије Београда, стр. 54;
  • Конкурс за зграду Музеја револуције народа Југославије, стр. 56;
  • Конкурс за идејно решење зграде научних института НР Македоније у Скопљу, стр. 58;
  • Економски аспекти полумонтажне и монтажне градње са лаким елементима (Јоже Јан), стр. 59;
  • Седмојулска награда за архитектуру 1961. додељена Станку Мандићу, стр. 60;
  • Књиге и часописи, стр. 60;
  • Resume, стр. 64;
  • Short summary, стр. 65

субота, 01. јул 2017.

Архитектура Ниша | емисија „АрхиНиш“ | 2017 | 12

У продукцији Нишке телевизије настала је емисија „АрхиНиш“ која приказује значајна архитектонска дела овог града у југоисточном делу Србије. У овом чланку биће приказане тридесет четврта, тридесет пета и тридесет шеста епизода: 

Епизода 34 - Зграда трговачког дома
 
Епизода 35 - Легат Ћермила Наума (Дом архитеката)

Епизода 36 - Зграда Енглеског дома

понедељак, 01. мај 2017.

Обилазак Западне капије Београда | Београдска интернационална недеља архитектуре

Јуче је био одржан по први пут обилазак Западне капије Београда у оквиру овогодишње Београдске интернационалне недеље архитектуре (БИНА). Том приликом обишли смо ресторан на 35-ом спрату пословне куле Генекс.

01 | Улазни хол | фото: Г. Анђелковић
02 | Улазни хол | фото: Г. Анђелковић
03 | Ресторан на 35-ом спрату пословне куле Генекс | фото: Г. Анђелковић
04 | Ресторан на 35-ом спрату пословне куле Генекс | фото: Г. Анђелковић  
05 | Ресторан на 35-ом спрату пословне куле Генекс | фото: Г. Анђелковић
06 | Панорама Београда | фото: Г. Анђелковић
07 | Унутрашњи атријум стамбене куле | фото: Г. Анђелковић

субота, 29. април 2017.

Зграда пројектног завода „Србија“ | 1957-59

 ОПШТИ ПОДАЦИ 

Пројектант:Слободан Михаиловић, дипл. инж. арх.;
Статичар: М. Ошмјанска;
Извођач: ГП „Рад“;
Локација: Царице Милице 1, Стари град, Београд, Република Србија.   

О ОБЈЕКТУ

Када је пре више од 20 година, приликом изградње висећег моста на Сави, реконструисана и проширивана Бранкова улица, остао је један отпадак од парцеле са свега 136 м2  површине, на коме се дуго година нико није усуђивао да подигне зграду.
Тек прошле године пројектантски завод „Србија“ подигао је овде своју пословну зграду, којом су одлично задовољене потребе завода, постигнут висок архитектонски квалитет и добра хармонизација са зградом „Енергопројекта“ прекопута. Тако је повољно решен и један урбанистички проблем ова два незгодна угла, веома експонирана при уласку са моста.
01 | Основа приземља | 1957-59
Минималним ректификацијама терена који је врло неправилног облика и избацивањем еркера, добивена је основа дужине око 26.5 метара, а највеће ширине око 9 метара. У свакој етажи смештен је по један пројектни атеље, са пространом цртаоницом са 16 цртаћих столова (9.32 м по једном радном месту) и кабинетом шефа бироа. Уз цртаоницу је гардероба, а уз степениште лифт и санитарне батерије. Шест оваквих истоветних основа чине главну масу зграде. Приземље и мезанин су доста увучени. У приземљу је улаз са портирском ложом, рачуноводство и, на самом углу, један локал, а у мезанину секретаријат и директорова канцеларија са салом за конференције. Повучени седми спрат, поред терасе, има библиотеку и клуб.
02 | Основа првог спрата | 1957-59
Носећа конструкција је рамовска, интересантно решена: горњи појас - међуспратна конструкција, греда је са препустима и служи уједно као укрућење против ветра. Оваквим решењем, пројектант је остварио заиста целисходну зграду са максималним осветљењем, неопходним за цртаонице, одличним функционалним јединицама и добро одмереним просторима. Свуда су уочљиви спретно обликовани детаљи, просторије имају обезбеђену сталну природну вентилацију, а грејање конвекторима уклопљено је у прозорске парапете. И у спољној и у унутрашњој обради примењени су искључиво домаћи материјали и на тај начин најбоље је показано како се може добро, а јефтино градити. Прозори лаких дрвених профила су функционално добри, а спољним изгледом не разликују се много од металних. Парапети прозора у спратовима, и цело приземље и мезанин, обложени су керамичким плочицама, степениште домаћим мермером, подови су од естриха. Тако је изграђен објект са 1613.3 м који је укупно коштао 67.000.000 динара што представља 3-4 пута мању цену објеката који се сада граде, а који немају квалитете ове зграде. Простудирани пројекат и сарадња са извођачима дали су у овом случају добру зграду која спада у ред најбољих остварења у 1959. години.
03 | Зграда пројектног завода „Србија“ | 1957-59 | Извор: Академија архихтектуре Србије
У целокупном обликовању, витоперно покренути кубус спретно је подељен на основне масе и добро одмерен у другостепеној пластици и бојама. Црне хоризонталне траке парапета, оивичене белим хоризонталним тракама серклажа, пресечене су лаким међупрозорским нефункционалним вертикалама, а на углу пуном зидном масом која визуелно дели фасаде. Можда надстрешница на повученом последњем спрату и обрада приземља и мезанина нешто мало притискају зграду и одузимају јој од целокупног лаког утиска, али на сваки начин не тако да би то било сувише упадљиво.

Аутор: арх. О. Милићевић-Николић 

Извор: Милићевић-Николић, 1960. Зграда пројектног  завода „Србија“ . Архитектура урбанизам (Београд), бр. 4: 16.